Nos ima I te kako bitnu ulogu u našim životima I svako otežano disanje na nos nam predstavlja problem. Uzroci otežanog disanja na nos su mnogobrojni, ali se svi oni rešavaju pomoću kapi za nos kojih ima zaista puno na tržištu I iz različitih su grupa. Jedna od grupa su tzv. dekongestivne kapi / nafazolin, ksilometazolin, oksimetazolin-odnosno Operil, Efedrin, Nafazol, Snup…/ koje imaju vazokonstriktorni efekat , odnosno, stimulišući alfa-receptore u sluznici nosa dovode do sužavanja krvnih sudova I na taj način smanjuju otok sluznice, te je I pacijentu bolje, odnosno, nesmetano diše na nos. Međutim, najverovatnije kada prođe ovo delovanje, kapi za nos počinju da utiču I na beta receptore koji dovode do širenja krvnih sudova. Jedna druga teorija kaže da ponavljana stimulacija alfa receptora kapima za nos smanjuje broj funkcionalnih receptora.
Lekari I farmaceuti naglašavaju pacijentima da se terapija kapima iz ove grupe sprovodi najduže do 7 dana u kontinuitetu iz razloga što produžena ili prekomerna upotreba dovodi do sniženog terapijskog dejstva I do tzv. rebound fenomena, odnosno do povratne kongestije / otoka / sluznice nosa, pa I do posledične atrofije sluznice. Zaključak je sledeći: kapi za nos, 5 do 7 dana smanjuju otok sluznice I pacijentima je olakšano disanje. Ako se koriste dugo I nekontrolisano, što se uglavnom dešava kod tzv. „samolečenja” ove kapi za nos prave kontra efekat, njihovo dejstvo je sve kraće I pacijenti moraju da ih koriste sve češće. Zavisnost od kapi za nos nastaje zbog narušavanja rada vegetativnog nervnog sistema. Ovaj deo nervnog sistema deluje nesvesno, najčešće putem refleksa i čine ga dva sistema: simpatikus i parasimpatikus. Zahvaljujući ovom sistemu, organizam je u stanju da za vrlo kratko vreme odgovori na razne uticaje i da, recimo, za nekoliko sekundi “paljenjem” simpatikusa udvostruči srčanu frekvenciju ili krvni pritisak. Parasimpatikus je aktivniji u stanju mirovanja.
MEDIKAMENTOZNI RINITIS ili zavisnost od određenih kapi za nos nije retkost. Posledica je zloupotrebe lokalnih vazokonstriktora. Istraživanja su pokazala da se čak 9% pacijenata javlja na pregled otorinolaringolozima ili alergolozima zbog ovog problema. Podjednako su pogođeni I muškarci I žene u svim uzrastima, ipak najčešće u dobu od 18 do 45 godina.
Ta zavisnost je psihička, tako da „zavisnici“ stalno sa sobom nose bočicu s kapima (svi imaju bar 2 bočice) i hvata ih panika ako im nisu dostupne. Zavisnost je takođe i fizička u smislu da sluznica, da bi nos bio prohodan, mora stalno biti pod tretmanom kapi, a što se kapi više ukapavaju, njihova delotvornost kraće traje i manje je izražena.
Kod prekomernog korišćenja kapi za nos, odnosno zavisnosti od kapi postoje neželjani efekti kao i kod drugih lekova. Moguće je da se javi tahikardija (ubrzan rad srca) ili bradikardija (usporen rad srca), kao I povećanje ili sniženje telesne temperature, proširenje ili suženje očnih zenica. Šta će se od pomenutih simptoma javiti, zavisi od toga koji je deo autonomnog nervnog sistema više nadražen, a kada se ovi simptomi jave obavezno treba prekinuti sa korišćenjem kapi. Ne retko nam dolaze pacijenti sa ovakvim problemom. Moramo prvo da steknemo poverenje kod pacijenta kako bismo ga ubedili da je reč o klasičnoj zavisnosti. U VEGA ORL ORDINACIJI, sa našom šemom lečenja potrebno je nekih desetak dana za rešavanje problema. Naravno, kada nos nije sa kliničkom slikom medikamentoznog rinitisa, u mogućnosti smo da, ukoliko je potrebno, dalje dijagnostikujemo problem u nosu I pristupimo odgovarajućem, daljem lečenju.
Naravno da ne treba da trčimo kod lekara za svako zapušavanje nosa. Ako se radi o akutnim stanjima, uključićemo kapi, pa I iz ove grupe o kojoj smo govorili, ali moramo voditi računa o tome da ih koristimo u trajanju do sedam dana. Podrška su razni prirodni preparati za ispiranje nosa, fiziološki rastvori sa dodatkom eukaliptusa ili pantenola. Ukoliko se tegobe intenziviraju, svakako je preporuka javiti se otorinolaringologu koji će nakon anamneze I kliničkog pregleda zaključiti o čemu se radi I ordinirati odgovarajuću terapiju. Naravno da postoje kapi koje mogu da se koriste dugo, I do tri meseca u kontinuitetu, ali ostavimo to otorinolaringolozima.
